|
...Ponoć
je.
U crnom platu
nema boginja;
slobodne due
to je svetinja.
To gluho doba, taj crni
čas -
al' kakav glas?...
Po tamnom krilu neme ponoći
ko grdan talas jedan jedini
da se po morskoj valja pučini,
lagano huji, ko da umire,
il' da iz crne zemlje
izvire.
Moda
to dusi zemlji govore?
Il' zemlja kune svoje
pokore?
Il' nebo, moda,
dalje putuje,
da moju kletvu vise ne
čuje?
Pa zvezde plaču,
nebo tuguje,
poslednji put se s zemljom
rukuje...
Pa zar da neba svetu
nestane?
Pa zar da zemlji vie
ne svane?
Zar da ostane -
Tama?...
I hod se
čuje...
Da l' ponoć
tako mirno putuje?
Ni vazduh tako tiho ne gazi.
Ko da sa onog sveta dolazi?
Il' kradom oblak ide navie?
Il' bolnik kakav teko
uzdie?
Il' anđo
melem s neba donosi?
Il' otru
kosu da ga pokosi?
Da ljubav ne ide?... Da
zloba nije?...
Moda
se krade da nam popije
i ovu jednu
čau
radosti?
Il', moda,
suza ide
alosti
da nas orosi tuna
kapljica?
Il nam mrtve vraća
zemljica?
....................................................
Vrata
krinue...
O due!
O mila seni!
O majko moja! O, blago meni!
Mnogo je dana, mnogo godina,
mnogo je gorkih bilo istina;
mnogo mi puta drhtae
grudi,
mnogo mi srca cepae
ljudi,
mnogo sam kajo, mnogo greio
i hladnom srcu sebe teio;
mnogu sam gorku
čau
popio,
mnogi sam komad suzom
topio...
O majko, majko! O mila seni!
Otkad te, majko, nisam
video,
nikakva dobra nisam video...
Il', moda,
misli:
"Ta dobro mu je,
kad ono tiho tkanje ne
čuje,
to pauk veze
icom tananom
nad onim naim
crnim tavanom!
Među
ljud'ma je, među
blinjima!"...
Al' zlo je, majko, međ'
njima:
pod ruku s zlobom pakost
putuje,
s njima se zavist bratski
rukuje,
a la
se uvek onde nahodi
gde ih po svetu podlost
provodi;
laska ih dvori, izdajstvo
slui,
a nevera se sa njima drui...
O majko, majko, svet je
pakostan,
ivot je, majko, vrlo
alostan...
(1866)
|
