K O D   K I C O Š A

Kod kicoša

 
Moma
 
Kad bi moma zvezda bila,
nikad ne bi duša moja
bela danka zaželila.
 
(1856)
 
Još...
 
Jedan dim još, jednu čašu,
jedna pesma, jedna seka!
P'onda zbogom, tamburašu!Zbogom, krčmo, zanaveka!
 
(1856)
1832-1878
 
Padajte, braćo!
Padajte, braćo, plin'te u krvi!
Ostav'te sela nek gori plam!
Bacajte sami u oganj decu!
Stresite s sebe ropstvo i sram!
 
Ginite, braćo, junaci, ljudi!
Za propast vašu svet će da zna...
Nebo će plakat dugo i gorko,
jer neće biti Srbina...
 
Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo!
Ili vi neste Nemanjin soj?
Ta da smo Srbi, ta da smo ljudi -
ta da smo braća - oh, bože moj!...
 
Ta zar bi tako s Avale plave
gledali  ledno u ognjen čas?
Ta zar bi tako, oh, braćo draga,
ta zar bi tako prezreli vas?...
 
Prezrite bratstva pokor i kletvu,
što nebo dade, pogaz'te vi!
Ta nije l' grešno, nije li grozno:
krv dece vaše gledamo mi!...
 
A gde je pomoć il' suza bratska?
Il' "Juriš, rode, za brata svog!"?...
U veljoj bedi, smrti i krvi,
danas vas, same, ostavlja bog!...
 
Al' opet, grešan, grešno sam prevo
ranjeno srce naroda mog!
Ta Srbin kipi, kipi i čeka -
al' ne da đavo... il' ne da bog!
 
(1862)
 
 
 
 
 
 
 
 

Copyright © 2005-2012 kodkicoša.com