Padajte, braćo,
plin'te u krvi!
Ostav'te sela nek gori plam!
Bacajte sami u oganj decu!
Stresite s sebe ropstvo i
sram!
Ginite, braćo,
junaci, ljudi!
Za propast vau
svet
će da zna...
Nebo
će plakat dugo i
gorko,
jer neće
biti Srbina...
Mi nesmo braća,
mi Srbi nesmo!
Ili vi neste Nemanjin
soj?
Ta da smo Srbi, ta da smo
ljudi -
ta da smo braća
- oh, boe
moj!...
Ta zar bi tako s Avale plave
gledali ledno u ognjen
čas?
Ta zar bi tako, oh, braćo
draga,
ta zar bi tako prezreli
vas?...
Prezrite bratstva pokor i
kletvu,
to nebo dade,
pogaz'te vi!
Ta nije l' greno,
nije li grozno:
krv dece vae
gledamo mi!...
A gde je pomoć
il' suza bratska?
Il' "Juri,
rode, za brata svog!"?...
U veljoj bedi, smrti i krvi,
danas vas, same, ostavlja
bog!...
Al' opet, grean,
greno
sam prevo
ranjeno srce naroda mog!
Ta Srbin kipi, kipi i
čeka -
al' ne da
đavo... il' ne da
bog!
(1862)
|