|
Jeste li mi rod, siročići
mali?
Il' su i vas, moda,
jadi otrovali?
Ili vas je, slabe, progonio
svet -
pa dođoste
samo da, kad ljude znamo,
da se i mi malo bolje
upoznamo,
u dvopevu tunom
pevajući
set?...
Mi smo male,
al' smo znale
da nas neće
niko hteti,
niko smeti
tako voleti
kao ti...
-
Ćiju
ći!
Moje tice lepe, jedini
drugari,
u novome stanu poznanici
stari,
srce vam je dobro, pesma vam
je med;
ali moje srce, ali moje
grudi
ledenom su zlobom razbijali
ljudi,
pa se, mesto srca, uhvatio
led.
S belom bulom,
sa zumbulom,
aren-rajem,
rajskim majem,
cvećem,
mirom,
sa leptirom,
letimo ti mi
srca topiti...
-
Ćiju
ći!
Moje tice male, jadni
sirotani!
Proli
su me davno moji lepi dani,
uvelo je cveće,
odbego me maj,
a na dui
osta, ko skrhana biljka,
il' ko tuan
miris uvelog bosiljka,
jedna teka
rana, teak
uzdisaj.
(1866)
|
