|
Kao bedem tvrdi crna ponoć
stoji,
preko koga preći
pust se
ivot boji.
Pobona
obitelj svetog manastira
grenome
je telu davno nala
mira.
Onemee
stene,
to neme bejahu,
umuknue
zveri u divijem strahu. -
Ne miče
se listak,
uma ne
umori,
mrka ponoć
preti mrkoj pustoj gori...
Pa i Mlava pusta uzdie
potmulo,
da se ne bi njeno uzdisanje
čulo.
Sama u svom strahu priroda
se grozi,
strahovite tajne nema ponoć
nosi...
Uzdrma se kula, zvono se
zanija,
u crkvi se
čuje molitvica tija,
uegu
se same pogaene
sveće,
kroz nemo dvorite
neki duh proleće.
Na
čelu se bledom, gde
je kruna sjala,
svetiteljska svetlost divno
zablistala...
Tihim hodom prođe
kroz dvoranu staru,
pokloni se triput svetome
oltaru,
pa ičezne
opet u ponoćnom
mraku...
Tako care Lazo dohodi
Gornjaku!
(1857)
|
*
Gornjak je manastir, zadubina
cara Lazara, lei
u divljem predelu pored Mlave, na
granici između
homoljskog i mlavskog sreza u poarevačkom
okruju.
- Veliko Selo i
drelo
mesta su u istom okruju.
- Mlava je reka koja iznad
agubice
u okruju
poarevačkom
izvire i kod Kostoca u Dunav utiče.
Priča
se da je car Lazar hteo preko nje
razgovarati se sa nekakvim svecem
Grigorijem, koji je blizu Gornjaka u
gori postio, pa kako je Mlava onuda
tekla sa takom hukom da nisu mogli
jedan drugom reči
razumeti, to je svetitelji prokunu,
i ono se mesto danas zove Tiina,
jer odonda uvek
ćuti
tamo Mlava. - Napomena pičeva.