|
Greju me tvoje
oči
pune magle,
ko jezera su gde se ocrtava
predzimsko nebo,
što nad njima spava,
i mrke tise,
što se nad njih sagle
ko trepavice. Da li tugu
taje
za večnim
suncem koje im se skriva,
ili se na dnu njinom borba
zbiva
a vrh njih samo zimske
zvezde sjaje?
Tuđ
pogled kao sen preklizi
njima,
žudi se raspu u
kolute dima.
Oči,
ja u vas tonem prepun snova,
mir pružate
mi, dokle iz daljine,
preko grobova, kroz svetost
tišine,
ko poziv
čujem novi zvuk
vetrova.
1914.
|
