|
Dani, kako
tutnji vaš
džinovski
huk!
Ko raspuklo zvono plaču
zore vaše,
ko na piru smrti razlupane
čaše,
kako pun je strave prošlih
noći
muk!
Dani, ustavite svoj demonski
trk!
Mladost neće
doći
više
s vencem ruža,
grobar brzo blatna zategnuće
uža
i ko predznak pašće
list sveo i mrk.
Sunce mučno
bije kroz oblaka sloj,
razvejava bura rascvetani
badem,
a ja zalud miris, zalud
sunce kradem,
jer julskih je dana sve to
manji broj.
O, ne dalje, dani. Neka
Kronos star
da mi večno
Danas, da me suncem doji,
s vetrom nek Lepota "Eoe!"
zapoji:
još
hoću
da srčem
ispečeni
nar.
1913.
|
