|
Tada dohvati se
očiju
njihovih govoreći:
Po veri Vašoj
neka vam bude. - I otvoriše
im se oči.
(Matej IX, 29, 30)
Glas je Gospodnji nad vodom.
Bog slave grmi.
(Psalam 29, st. 3)
Blago narodu koji zna trubnu
poklič.
(Psalam 89, st. 15)
Gospode, da li
čuješ
gorde trube?
Vidiš
li Veru
što grobljima gazi
I himnu kliče
u snegu i vlazi,
Dok senke sumnje vidike joj
rube?
Vidiš
li
čete
što ne znaju stati,
Što, onemele, u
sutonu svesti,
Sen snage skupiv u
čelične
pesti,
Steg u krv bodu, gde se očaj
jati?
O, pošlji
munje!... No za senku slave
Oni
će dati otupela
čula
I mreti svesno kraj
dedovskih kula,
Da. Pošlji
kletve i bezverje strave.
Jer pretimo ti, o Bože
bogova,
Što smehom plaćaš
mlaz krvi herojske.
I tebe ove smrvile bi vojske,
U vrletima Markovih domova!
... Kako si pošten,
ti, zgaženi
krine!
Reči
su tvoje od psalma gordije,
Oči
su tvoje od slave gordije.
Kako si velik, ti neznani
sine,
Pred
čijom rukom padaju
ordije!
1912.
|
