|
"Ne dodiruj
me!"
Mačevi
dački,
sekire japoda,
Legije rimske i horde Tatara,
Ili vitezi s vizantijskih
voda,
Krvavili su ova polja stara.
I pitom narod kad je pao na
njih
Zbratimio je orlove i
čelik;
Tu, gde je mržnja
Većih
protiv Manjih,
Sirovom dušom
postao je velik.
Vekovima se vrh leševa
klalo
A zemlja, starog
gospodarstva sita,
Sve novo
želi, da, kada bi
palo
I njemu mačem
opelo očita.
S pozorja borci tonuše
ko seni,
A zemlja im je
žedno mozak pila,
Krvlju su tekli svi potoci
njeni
I dražila
ih Vlast i drska Sila.
I tako večno
ove iste stope,
Krv nova siti. O, zemljo
oluje,
Mrko ti
čelo strašne
kapi
škrope
I
čudne himne iznad
tebe huje!
Zarazno tvoji mirišu
oltari:
Tu vek vrh veka u stenama
spava.
Evo su došli
stari gospodari.
Jesi li sita krvi
što spasava?
Ti
ćutiš.
Vetar kosti razvejava.
1912.
|
