|
Noć
je pusta. U carskoj dvorani
Mračan
presto, tajanstven ko bajka.
A dok vetar zviždi
na poljani,
Boga moli Jugovića
majka.
Kamen
ćuti i nebesa muče,
A sotona samo iz prikrajka
S osmehom joj pruža
pakla ključe...
Boga moli Jugovića
majka.
Davno snahe pod umorom pale,
Vetrova se nebom goni hajka,
Zvezde trnu
što su svu noć
sjale,
Boga moli Jugovića
majka.
Sakrivena od svetine, kleči,
Stid je da se sa gomilom
vajka,
Sama, hladna, bez suza, bez
reči
Boga moli Jugovića
majka.
1911.
|
