|
1876 - 23. (31.) marta
rođen
je zanatlijskoj porodici, u
Vranju, od oca Stojana i
majke Vaske. Deda po ocu,
Ilija, bio je obućar
u Vranju, oženjen
Zlatom, iz nekad ugledne
trgovačke
porodice Jovčića.
Otac Borin, Stojan, bio je
obućar
u Gornjoj mahali i
čuveni pevač.
1881 - kada mu je
bilo pet godina umire mu
otac, a sa sedam gubi i
majku.
1883 - polazi u
osnovnu
školu u Vranju.
1888 - upisuje se u
nižu
gimnaziju u Vranju.
1892 - završio
je
četvrti razred
gimnazije. Profesori su mu
bili Jaša
Prodanović,
Draža
Pavlović,
Milivoje Simić.
1894 - somborski
Golub objavljuje pesme
Želja i Majka
na grobu svog jedinca sa
potpisom Borko.
1894 - umire baba
Zlata.
"Poslednja duša
koja postojaše
za me. Poslednji kut moga
stana, poslednji ogranak
moje rodbine, baba moja
umrla je! Ni oca ni majke,
ni brata, ni sestre, nigde
nikoga. Sem nje. A ona me je
od "mrvu mrvku" odnegovala.
Nje više
nema".
Osmi razred gimnazije završio
je u Nišu
sa dobrim uspehom. Iste
jeseni dolazi u Beograd i
upisuje se na Pravni
fakultet - ekonomski odsek
Velike
škole.
1897 - radi kao
praktikant Državne
štamparije.
1898 - u Iskri
objavljuje svoju prvu
pripovetku Stanoja.
Kasnije
će u istom
časopisu objaviti još
dve priče
Ðurđevdan
i Prva suza, a u
sarajevskoj Nadi
Tajni bolovi.
1899 - izdaje prvu
zbirku pripovedaka Iz
starog jevanđelja.
1900 - prvo izvođenje
Koštane
u beogradskom Narodnom
pozorištu.
Od 1. 5. 1900. postavljen za
praktikanta Ministarstva
prosvete. Prelazi na rad u
Upravu Narodnog pozorišta
u Beogradu kao računoispitač.
1901 - objavljuje
sedam pripovedaka.
Otpušten
je iz službe
"zbog neurednog dolaska na
dužnost";
dva dana kasnije postavljen
je za praktikanta
Ministarstva inostranih
dela.
Prerađena
Koštana,
oktobra 1901, na sceni
Narodnog pozorišta,
doživljava
veliki uspeh, naročito
posle oduševljene
kritike Jovana Skerlića.
1902 - izlaze mu tri
knjige: Stari dani,
Božji
ljudi i Koštana.
27. januara oženio
se Angelinom Milutinović.
1903 - u Kolu
objavljuje roman Gazda
Mladen.
Početkom
godine prelazi u
Ministarstvo finansija
(ostaje do 1913) kao
"kontrolor trošarine"
u Bajlonijevoj pivari.
Rađa
mu se kći
Desanka. Kum na krštenju
je Branislav Nušić.
Dobija stipendiju
Ministarstva prosvete i sa
platom pisara Ministarstva
finansija i dodatkom iz
Finansijskog pregleda odlazi
u Pariz.
1904 - posle godinu
dana ukinuta mu je
stipendija i "repatriran" je
u Srbiju. Revoltiran, daje
otkaz na državnu
službu,
a sa grupom pisaca koji su
se osećali
"suvišnim
u Srbiji" učestvuje
na protestnim večerima.
U polemici je sa Radojem
Domanovićem.
U znak protesta piše
pismo Nikoli Pašiću.
Rađa
mu se druga kći
Stanka. Kum je Janko
Veselinović.
1905 - prerađuje
Koštanu
i
štampa je u
Brankovom kolu.
1906 - u
časopisima objavljuje
priče
Iz moga kraja.
Radi kao poreznik treće
klase Beogradskog poreskog
odeljenja.
1907 - novu verziju
Nečiste
krvi objavljuje u
Delu.
1909 - završava
Nečistu
krv. Dok bezuspešno
pokušava
da nađe
izdavača
roman
će objaviti u
nastavcima u Letopisu
Matice srpske.
1911 - postavljen je
za kontrolora prve klase Državne
trošarine.
1912 - sa ansamblom
Narodnog pozorišta
gostuje sa Koštanom
u Sofiji.
1913 - premešten
je u Ministarstvo prosvete i
vera, na dužnost
referenta crkvenog
odeljenja.
Rodila mu se treća
ćerka Ružica.
Objavljuje drugo, prerađeno
izdanje Božjih
ljudi.
1915 - pošteđen
"vojništva
i učešća
u ratnim naporima" nalazi se
jedno vreme u Vranju, a
zatim u Nišu
gde je prešla
čitava vlada sa
administracijom.
Kao referent crkvenog
odeljenja određen
je da službeno
prati vod koji, u povlačenju,
prenosi mošti
kralja Stefana Prvovenčanog,
iz Studenice prema Peći.
Porodicu ostavlja u
Kraljevu; odlazi u
Podgoricu, gde je zarobljen;
odatle su ga Austrijanci
internirali u Derventu,
odakle je pušten
kući
u Beograd.
1920 - postavljen je
za referenta Umetničkog
odeljenja Ministarstva
prosvete.
1924 - izlazi treće,
prerađeno
izdanje Koštane.
Moji zemljaci
poslednja objavljena
pripovetka.
1927 - rešenjem
ministarstva prosvete od
30.3. B. Stanković
je stavljen u penziju.
Premijera Tašane
u Narodnom pozorištu.
22. oktobra umire u
Beogradu.
|
