|
"Na proleće!
- Na proleće!
-
Dok se razigramo!
To j' lozinka naše
sreće
otkako ih znamo.
"Na proleće!
- Na proleće!
-
Evo aberdara!"
To je pesma kol'ko nova
toliko i stara.
"Na proleće!
- Na proleće!
-
Sad svega imamo!"
To je pesma
što je Srbi
svi napamet znamo.
"Na proleće!
- Na proleće!
-
Samo sad nemojte!"
To je pesma marseljanka
dukatovske svojte.
"Na proleće!
- Na proleće!
-
Pa da vi'š
junaka!"
To je pesma nedočeta
beogradskih baka.
A proleće,
hitro momče,
ne
čeka limuna,
dok dlan o dlan, zimu sruši,
i evo ga tuna.
Pa pogledi naše
bake
u junačko
lice,
i pruži
im prvo cveće,
lepe - presličice.
(1871)
|
