|
Pitaće
me, moje
čedo,
kad sam ove pesme pis'o, -
prosuo ih jedan
časak,
jedan trenut, jedna mis'o.
Srce mi je lisno drvo,
a pesme ga cvetom rese;
jedan pogled, jedan osmej
uvek koji cvetak strese.
Ja i ne znam
ta je bilo
u trenutku tom, -
tek osetim da je neto
lake
srcu mom.
|
