|
I nađoše
u Prilipu
zakopano blago mnogo,
što ni Marko, deli
Marko,
potrošiti
nije mog'o.
De, neka mi kogod kaže,
u današnje
doba gnjilo
kako bi se ovo blago
ponajbolje potrošilo?
Da je meni palo
šaka,
ne bih hteo
činit ina,
za
šest stotin' oka
zlata
kupio bih more vina,
pa bih pozv'o na pijanku
sve kukavce našeg
doba,
opio bih udvorice,
opio bih mnogog roba,
ulizice, trčilaže,
čankolize, gotovane,
da se, kučke,
zaborave,
da istinu prodivane.
A dozv'o bih u prikrajak
gospodare njine sjajne,
neka
čuju
šta im misle,
nek dokuče
mnoge tajne.
Marko bi se nasmejao,
nasmejao iz svog groba,
a taki bi nastanulo
drugo vreme, drugo doba.
(1865)
|
