|
Nebo je tako vedro,
ponoć
je tako tija,
al' moje srce nije -
želja mi
želju vija.
Dok jedna burno leti
da mi te iz sna budi,
već
druga tiho ljubi
premile tvoje grudi.
Sad nežna
tvoja duša
miline divne sanja, -
a ima l' lepša
sanka
od topla milovanja!
O siđi,
draga, siđi,
topla te ljubav
čeka,
ponoć
je tako tiha!
Trava je tako meka!
Da nas od sveta skrije,
bledi
će mesec zaći,
-
al' ja
ću i u mraku
ustašca
tvoja naći.
(1860)
|
|
