|
Imam jednu voćku,
- granata, golema,
na njojzi jabuka i ima i
nema.
Ono
što ga ima, crvljivo
j' i gnjilo;
ono
što ga nema -
prekrasno bi bilo.
Voćko
moja, voćko,
granata, golema,
ja ti u hlad legnem, al' mi
se ne drema;
obuzmu me misli, da ih jedva
smažem.
Mislim, - a
što mislim nikome ne
kažem.
Kret'o sam se
štakrat s' sekirom u
ruci:
"U koren je udri, sruši
je, utuci!"
Ja podignem ruku, ruka klone
sama, -
zbori nešto,
zbori u njenim
žilama.
"Razumem ti srdžbe,
srdžbe
nezlopake;
al' ja nisam kriva, godine
su take.
U korenu mojem zdravi osok
bije, -
iako se krije, nestalo ga
nije.
Očaj
ne pomaže..."
- toplim glasom doda:
"Izmeniće
s' vreme, biće
boljih goda, -
na granama mojim biće
drukča
roda."
(1892)
|
