K O D   K I C O Š A
 
LV
Selo je sunce jarko,
a noć se spušta ti'o,
oh, blago onom ko se
uz drago svoje svio.
 
Gasi se žagor, tišma,
ni ptica ne poleta; -
još malo pak će za nas
nestati cela sveta.
 
Ni reči naše neće
svetinju rušit tiju;
čujemo samo jedno, -
kako nam srca biju.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Copyright © 2005-2012 kodkicoša.com