|
Ti
čista vodo iz
kaljavog vrela,
Ti
čegrtaljko slobodnih
načela,
Pod lorfom lava diplomatsko
šiše,
Drombuljo stara politike više!
Glasilo lova, parade i
smotre,
Ti dugo puto ministarske
lotre,
Crvenom krestom napućena
ćurko,
Ti slatka, lepa, otrovna pečurko!
Ti sitna buvo nazadnjačkog
svraba,
Preslico prašna
kukavičkih
baba,
Bezuba sliko od Kervera
stara,
Na zlatnom lancu gospodskog
litara,
Neverna vero svakog
gospodara -
Nema ti para!
Ali ga umeš
govorit na zvezde,
Šta fazani rade, kako
konji jezde,
Kako se zdravlja pri ovom
astalu,
Kako se igra na onome balu.
Hoćeš
da osvetiš
žmirom tvoje lampe
(Risum teneatis)
dostojanstvo
štampe.
Po našem
polju kao mahnit
đipaš,
U našu
čorbu mirođiju
sipaš,
Na našem
odru o slobodi sanjaš,
A u svom budžaku
batini se klanjaš,
Jezero naše
besmisleno mutiš,
A u svom domu ka zaliven
ćutiš.
Ti li si glasnik našeg
novog veka,
Junačkog
roda, Veljkovog porekla!
Ti li si barjak
šumadijskog
žara,
Ti usklik jasan junačkih
nedara!!
Ti li si izraz nade boljih
dana,
Ti li krčiš
puta napretka valjana,
Ti li si branič
tih jedrih sinova,
Srbije svete dičnih
sokolova,
Ti li si vođa
budućnosti
krasnoj?
- Ti gladna mačko
na slanini masnoj.
A teraj samo, teraj tako
dalje,
Pravi te Srbin svaki skroz
poznaje;
On i kad drema, a i kad se
sprema,
Za tebe ne zna, kao da te
nema.
Samo se mani našega
pazara,
Ta svako sebi svoju sreću
stvara;
Kad nisi junak na ognjištu
svome,
Nemoj ni kod nas vijati
fantome,
Ti teraj svoga posla
ćoravoga, -
Možda
ćeš
tako razveselit koga.
Uči
junake da vratove lome,
I kako se beži
na konju dobrome,
Kako se skače
preko barijera,
Kol'ko j' od Isla do Svetog
Mihela,
Kako se od Srba grofić
Šandor stvara, -
Tu
će tebi biti boljega
šićara.
(1866)
|
