|
Uz'o deda svog unuka,
metn'o ga na krilo,
pa uz gusle pevao mu
što je negda bilo.
Pevao mu srpsku slavu
i srpske junake,
pevao mu ljute bitke,
muke svakojake.
Dedi oko zablistalo,
pa suzu proliva,
i unuku svome reče
da gusle celiva.
Dete gusle celivalo,
p' onda pita
živo:
"Je li, deda, zašto
sam ja
te gusle celiv'o?"
"Ti ne shvataš,
Srpče
malo!
Mi stariji znamo:
kad dorasteš,
kad razmisliš,
kaz'ce ti se samo!"
(1872)
|
