|
Sve sam
želje iščup'o,
pa
čuvam zahvalnost;
crkva mi je dinastija,
molitva lojalnost.
Udrite me na muke,
stav'te me na probu,
spustite mi najcrnji
komadić
u torbu;
metnite me gladnoga
da
čuvam kordone, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim
špione!
Učiću
se
ćutanju,
da mi bude dika,
slobodu
ću izbrisat
iz moga rečnika.
Vladaću
se k'o da sam
u kom prošlom
veku,
namignite, spaliću
svu biblioteku;
pogoreću
Šilere,
Milje i Bajrone, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim
špione!
Ako j' dužnost
građanska,
hraniću
se travom,
naučiću
klimati
prepokornom glavom,
i kurjuk
ću oplesti,
k'o u mandarina,
i srkaću
samo slast
zvaničnih
novina.
Pobeći
ću kad mi ko
spomene Prudone, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim
špione!
Za
šampanjac veli se:
rđav
primer daje,
kako lufta dobije,
stegu ne priznaje.
Kloniću
se brižljivo
te francuske mode,
neću
piti
šampanjca,
pa ni same sode,
neću
sesti ni za sto,
gde spazim sifone, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim
špione!
Nećete
me videti
da se na
što durim,
kad opazim nepravdu,
ja
ću da zažmurim.
Od boga su zvanija,
od boga su vlasti,
pa baš
da me oglobe,
neću
nikom kaz'ti.
Kad bog hoće,
i pravo j',
ber'te milione, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim
špione!
Kad ministri namignu,
leći
ću da spavam,
a u snu
ću
šaptati:
"Ja se pokoravam!"
Dok ne reknu: "Ustani!"
donde ustat neću,
zapovede l' da umrem,
dobro, i umreću.
Ako falim, nemojte
davat mi pardone, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim
špione!
(1871)
|
