|
(Peva se - ne pevala se - u
Beogradu)
Buji, paji,
čedo drago, Srbijice
mala,
dosta si se naznojila, dosta
naigrala.
K'o potočić
tiho
šušti
Dunav, Drina, Sava,
samo tiho, samo tiho, naše
čedo spava!
Kroz oblake razderane bled
se mesec skita,
kroz prozor nam proviruje,
za zlu decu pita.
Dobra deca već
su legla, rču
k'o na javi,
ljulju, ljulju,
čedo drago, pokrij se
po glavi.
Uranili kao vešci
klapci nevaljani,
ziparaju prije zore Prusi,
Talijani,
i komšija
tvoj je ust'o pa se nešto
brani,
oh, ne znaju kako j' slatko
spavat natenani!
Ps! Polako, puške,
topi i vi, burni ljudi,
nek vam srce lakše
bije u tih vrelih grudi',
polagano, ti Evropo, celi
svete ludi,
samo tiho, da se
čedo iz sna ne
probudi!
Otvaraju s', obijaju s' budućnosti
dveri!
Narodi se utrkuju kao gorske
zveri,
otimaju s', navaljuju, ko
će proći
prvi, -
buji, paji,
čedo drago, Dušanova
krvi!
(1866)
|
