|
Samo mirno, braćo
draga,
ne trošite
zalud snaga;
nije vreme to opasno,
sve
će opet biti krasno;
samo vike ne pravite,
samo tiho
šapućite,
samo mirno, samo ti'o,
jer je zakon dosta bdio,
a sada se umorio, -
ljuto mi ga boli glava,
prileg'o je da odspava.
Kakva briga, kakva muka!
Ta ne treba tu jauka,
samo treba malo mira,
dok se zakon reštaurira.
Kog
što boli neka
ćuti,
niko ne sme ni dahnuti,
nek tišina
bude prava, -
mirno, braćo,
zakon spava!
Zakon spava, zakon sniva,
da ga davi korektiva,
sniva neke
čudne dare,
sniva neke komesare,
sniva neke
čudne stvore,
sve zulume i pokore.
Al' nas uči
stara kaža:
San je laža,
san je laža!
To ne može
biti java, -
mirno, braćo,
zakon spava!
Ali
čujte nešto
drugo:
on ne spava nikad dugo,
a kad prene na uranku,
smejaće
se svome sanku,
pa
će i on reći
ti'o:
Ta lud li sam sanak snio!
Pričekajmo,
daklem, ljudi, -
dok se zakon ne probudi!
(1873)
|
