|
Nada i strah
Nek se nada
ko danaske strada;
nek se boji
ko visoko stoji; -
Da je ravno,
trebalo je davno.
(1852)
Trčilaži
Nemaš
karaktera! - Je l' da ti je
žao?
A kad bi ga im'o, pošto
bi ga dao?
(1874)
Srpskom rodu
Jesi l' umro, rode? -
"Nisam!"
Nemoj ni umreti!
Jer taj nije na umoru
kom se strašno
preti.
(1882)
Čemu se
čudi moja prosta
glava
Ne
čudi se ničem
moja prosta glava,
jedno j' samo
čudo koje
još
ne pronicava:
Kako Srbi smedu reći
da sloga spasava,
kako smedu hvalit ovu
značajnu
devizu,
kad je dosad skoro nikad
oprobali nisu.
(1884)
Slobodnjak
Jedan mladi vatrenjak
slobodi se kleo:
"Samo za te
žrtvovaću
krv i
život ceo!
I u vatru i u vodu
ja
ću ići
za te,
ljubiću
te, braniću
te -
dok me ne potplate."
(1886)
STRIŽICE
XXII
Čujte vi ozgora,
oko carskih dvora,
ne govor'te vi narodu:
"Ova ti je zemlja mati!"
To on mora osećati.
XLIV
Slobodu zbora
gde god su stisli,
tu jače
buja
sloboda misli.
(1888)
|
