Kad se setim, mila dušo,
rumenila lica tvoga,
tad ne pijem drugog vina,
nego samo crvenoga.
Al' kada mi na um dođu,
dođu
tvoje crne oči,
onda krčmar
ništ'
ne radi,
samo crno vino toči.
A ja pijem, pevam, plačem
od
žalosti, od milina,
pa kad pođem,
ja posrnem
od ljubavi i - od vina.
A s prozora tvoja majka
gleda pa se osmehiva, -
Ne smejte se, draga gospo,
tom je vaša
ćerka kriva.
(1858)
|