K O D   K I C O Š A
 
III
Moj je život tužan pustolina grdna,
moje lomne grudi porušena crkva,
uvenulo cveće po grobu se njija -
k'o da ga je ljuta otrovala zmija;
pobegle su tice od suva rastinja...
Samo jos u crkvi mali žižak tinja.
 
Kud ćeš, momo, kud ćeš u pustinju ovu?
Tice, cveće, sunce drugamo te zovu;
kud ćeš ovom groblju sahranjena nada,
tu je hladno, grozno, kud ćeš tako mlada!
Kud ćeš ovoj crkvi, stubovi su pali, -
veru su i ljubav sobom zatrpali.
 
Al' već kad si došla u ovu samoću,
vidiš onu hladnu od mramora ploču,
tu ureži tvoje nepoznato ime,
pa dok žižak gori - nek gori pred njime;
a ti bež', il' leti, ako imaš krila,
zaborav da si ikad ovde bila.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Copyright © 2005-2012 kodkicoša.com