|
Πulići,
Πulići,
slabiji i jači,
-
poljupci, poljupci,
sad dui,
sad kraći!
Poljupci se boje,
da ih ko ne
čuje, -
ja svojima ne dam,
da brzo prohuje.
Drago moje, drago,
nema smrti leka, -
poljupci su vreli, -
al' smrt ladna
čeka;
kad nas jednom zgrabi,
pa u nita
mai,
poljupci
će
ivet'
u
Πulići
nai.
|
|
