|
Tako ti je odvajkade
na ovome svetu:
što je dobro, to
ostane
u minoritetu.
Mi
želimo stalan ustav,
želimo dijetu,
a ona se rastopila
u minoritetu.
Mi bi
štampu slobodniju,
u novom poletu,
a ona se progrušala
u minoritetu.
Mi bi svetlost slobodniju
starom bajonetu,
a ona je zarđala
u minoritetu.
I prosveta otima se
da postigne metu,
al' i ona zagubi se
u minoritetu.
Mi bi slogu, mi bi ljubav
u najlepšem
cvetu,
al' i ona zamrznu se
u minoritetu.
A taj dečko
minoritet,
bud po sebi strada,
turaju ga sa svih strana
često iznenada.
Turkaju ga, gurkaju ga,
po prstima tuku,
svako jutro, svako veče
za uši
ga vuku.
I ja velim: Nek ga renom
i biberom
časte,
nek ga vuku za uvešce
-
da veći
poraste.
A kad padne, nek s' na moju
seti baba-Nastu, -
ona mi je uvek rekla:
Od tog deca rastu!
(1864)
|
