|
I molio sam oči
da suze ne liju,
i molio sam prsi
da tako ne biju.
I preklinj'o sam ljubav
ta da me ne kua,
-
al' ljubav, oči,
srce,
niko me ne slua.
A jedan cvetić,
to ga
najlepi
rodi maj,
čuo je
to sam krio,
najtajnij' uzdisaj.
Miris se toga cveta
s uzdahom zamrsi,
i cvetak porumene,
pade mi na prsi.
Pa sad mi cvetak drai
od samih očiju,
pa sad mi cvetak blii
od samih prsiju.
Pa sad me ljubav goni
da item
oprotaj,
-
gle
ta učini
sa mnom
maleni cvetak taj.
|
|
